Тренут вечности : песме

18

Али је веселост ретка, Као што је Загреба града...

Данас је Загреб сретан, Окићен, ведар, чио;

Данас је Загреб силан, Рашнику сваком мио...

Стоје, ко бедем. чврсто, Јуначки фронш се шири; тоје Вашници храбри, Резервни Официри...

Пред њима Засшава блиста, Светла ко бајна зора;

Аманеш дичноа Краља, Знамење јуначког збора...

Одјеци музике звучне,

Кроз Загреб губе се даље; А усклик „Живио!“

Војска владару шаље...

П. Тишина наста... У кушњу сриа Чишаво сшолеће мину... Музика преста... Загрми и муња сину...

А потом, Као ватра код гори; Као поток код жубори; Као дух код збори, Као фијук чаробна ветра, „Почујте“, зачу се, „Глас Краља Петра“.

Дух Краља Петра:

„Браш до браша, друг до друга; Србин, Хрваш и Словенац,

Нек јуначке војске наше Нераздвојни буду венац!...

“