Тренут вечности : песме

7 19 Повратак у Отаџбину. Изгнаник полако креће,

· Судба га дому води; Оставља југ и цвеће... Студен му више годи...

Милија му је зима И снежни покров бели, Са својом децом он ће Судбину да подели...

Поносе мој и славо, "Отаџбино, здраво!...

Пуна си блага свака, Извори твоји живе; Богаства твоја вечна: Поља и златне њиве...

Похитај, брже вози, На крили дух ми леће; Ал овај нешто споро Ватрена кола креће...

Поносе мој и славо, Отаџбино, здраво!...

Стој! Шта биг...

За пренос нема кола, Изгнаник јадан чека

(Са душом пуном бола...

А с неба Господ стари,

| Да сретно Српство здружи, Анђела мира шаље

Да целим Српством кружи...

Поносе мој и славо, Отаџбино, здраво!... 2“