Тренут вечности : песме

22

А девојке... жене... Добродушне ћуди,

Опаљене сунцем Дивних плећа... груди..

Предусрећу браћу умадије моје, (Са поздравом срца Као своји своје...

С уославске Реке

И дуж целог Јадра, Преко Шпбеника

И дичнта Задра...

Дозивљу се браћа,

На освитку дана, Пружајући руке,

У пркос тирана...

Разлежу се песме, Српској дивној зори,

Јадранско се море Весели и ори...

Ускрс у туђини. = 1917.--==

Зи :Е

Еј

Гледам, гледам у даљине

Врх албанских стрмих гора,

С Еспланаде топлог Крфа,

Гледам преко тихог мора...

Милује ме ветрић благи,

Пиркајући из даљине;

Познајем га — то је ветрић

Моје тужне Отаџбине...