Тренут вечности : песме

35

Пуна софра бесне руље, Весела је и ужива; Гладна војска једе, пије.. О победи некој снива...

Ал их, ипак језа хвата,

Пред њима је страшна слика; Јуначе се, ал се плаше

Српске војске и ратника ..

Командант је љут и бесан, му сила не помаже; Где се српски пук покрен'о, Нико неће да му каже...

= Ш. Доведоше ћерку дома, упољак је дивног цвета; Млада, лепа као зора Тек шеснајест има љета...

И ако је женско чедо пред групом целог штаба, Српкиња је, не боји се Команданта строгих Шваба ..

„Реците нам, „госпођице“, . – , омандант је тако рек'о, Где се српски пук покрен'о, на ли да нам каже неког...“

„Српкиња сам, одговори, Дужност ми је тајну скрити; е знам где се пук покрен'о, Издајница нећу бити!...“

„Шта2! Зар тако и сељанке!

Са мушкињем биће теже... Изведите „госпођицу“.

Нек се за то дрво веже!...“