Тренут вечности : песме

38

Твој ме понос снажи, Твоју срећу сневам; Теби венце плетем, Теби песме певам...“

У славу јединства,

асте твоја сила; Наша дична сестро, _ ____Далмацијо мила!...

5224

Последња почаст.

ЕПИЛОГ.

Збогом, славна Отаџбино!...

Збогом, жено! Децо мила!..

Збогом, књиге . . . рукописи,..

Снага ме је оставила... Не тужите, не плачите,

(Са неправдом ко се бори, Који чека обећања ...

Треба тело да одмори...

Аманет вам дела моја, Објавите што сам стваро, Очувајте моје песме,

С њима сам се разговаро . .-

Нисам био мимо света,

Па, и то ме, ето, теши; А ако сам и грешио,.

Није човек ко не греши .

].

У сандуку немо лежи, На постељи вечног мира, Измучено борбом тело Сиромашног официра

Увенуло жуто лице

Пуно бола, пуно јада, Као лишће о јесени

Кад пожути и опада

0.