Тренут вечности : песме

41

Општа лора.

Да велике лоре, После бојних врева; Кад се стиша звекет (Сабља и мачева...

Кад престане пуцањ, Тад се колос диже, И јуначки, браћо, Из рафова гмиже...

Све одморно, орно, Без муке и зноја;

Далеко од ватре, Далеко од боја.

И укази пљуште,

Дижу се незнани; Из архиве људи,

Давно закопани ...

Прочитајте само Те чудне указе, У њима су они, Што друмове пазе...

И господа сама,

Што предлоге граде; Без стида и срама,

За се указ раде...

Место да јунаке Ките наградама, Они дижу талог Из блата и шљама,..

Нек нам и то буде Љут мелем за ране, И поучан наук За будуће дане...

6»