Тренут вечности : песме

Ш.

Хај!... На гробљу, на звонари, Звоно јечи ко да плаче,

К'о да вели: бемсше с пуша !...

Склоните се... не сметајте... Као што сте за живота... Плотун груну, све ућута....

1926. год. 625

Инвалид.

Инвалид сам, ал сам силан, Поносим се својом славом;

Поносим се успоменом: Обрањеном својом главом...

Видите ме, по изгледу,

Добро гледам, немам мане; Ал, изближе, моје очи

Тек назиру лепе дане...

И сретан сам и сиромах, Без богаства и без блага; И сретан сам, јер је сретна Отаџбина моја драга...

=

Е такви су српски борци, Око свога ратног стега; Без налраде они гину, Дужност им је изнад свега...

ОО

1 Штампана у „Војничком Гласнику“.

па аи ај