Тренут вечности : песме

Целог века трњем идеш И за другог ти се мучиш...

Јер, док многи, без пб муке, (С наградама и пир славе;

Тебе људи — подли људи Хоће скоро да удаве...

Неуморно раде они, Шпијунишу, тајно зборе; Сви се редом утркују, Да кривице теби створе...

А ти. ћутиш, без одбране, И док време чекаш своје; Они — подли неваљалци Згомилано благо броје..

Ти се мучиш и без наде, Сиротиња тебе дави; Кад и твоја Отаџбина, Величину своју слави... Па, шта чекаш7...

Песник.

Кито свежих идеала,

Моје мисли — звезде јасне... Нек утрне бедни пламен

Људске страсти, нека згасне...

Расветлите мисли моје

Свих заблуда вечну таму, Распрштите мртав угљен

Лажне искре људском сраму...

Нек завлада светом правда, Нека падне глупост стара;

Нек пред судом и пред браћом Сваки кривац одговара...