Тренут вечности : песме

49

Весео радник свог се посла лаћа, И ако тешки пролазе му дани; Тај тежак посо мало му се плаћа, Једва да хлебом породицу храни

Ал, онај тренут, одмора од рада, ад приспе вече и месец засија; Раднику јадном и са кором хлеба, И горак живот у одмору прија .,

Ш.

У светлије зраке васионе, Моја мис'о слободно се диже; (Са висине небеских сводова, | Гледам људе у пороку ниже:

(О човече, божије створење,

то те вихор овим светом носи; · Кад ми кажеш: кога уважаваш, — Казаћу ти какав си и ко си

Бог те створи да се дичиш тиме ти цениш: подлост, непоштење; Кад то душом уважаваш само, Нек ти они буду и знамење

Бог те створи да се дичиш тиме, Ти пред благом у прашину падаш; Кад то душом уважаваш само, рашина си. Чему да се надаш 2

Бог те створи да се дичиш тиме, Твоја душа титулама жуди;

Место светла, чиста карактера, Удворица и чанколиз буди !

А цениш ли поштење код људи, Је л ти оно знамење и вера 2 — Бог те створи да се дичиш тиме, Узвишен си, имаш карактера .