Тренут вечности : песме

Веселости нема више, Настало је тужно доба; Срце моје грудва земље, Из дубине мрачног гроба ...

(ООстадоше све радости,

У детинству, у младости; Место свега, свет ме гони,

Јер је живот пун пакости .

Заман песма што се чује, Заман свирка што се ори;

Не питајте: како ми је, Кад ми срце туга мори .

Животна идила.

1923

Мрзим варош,

Не треба ми; Цветно поље __ Мене мами ..

Са висине Дивног брега, Испред мене Немир бега ..

Тако, гледам у даљине, До високих чарних гора; Сре је дивно ван вароши, Нигде једног кредитора ! .