Тренут вечности : песме

58

· Црв.

|

Мучен и без рада, У великој беди; фћао му је било Што ништа не вреди — Покварена крв...

У невољи таквој,

У највећем болу, Успужо се смело

На рогове волу

— Погажени црв...

П. Вб је вредан био, Радећ није стао; Запињо је много, Шта би друго знао — Цео божији дан;

А кад вече дође,

И кад сунце зађе, Да одмора себи

На ноћишту нађе

— Хито је у стан...

|.

Из блата и шљама И из трулих дрва, Промуљиле главе (Сестре гадног црва, — Вичући у глас:

„Одакле долазиш, Невољниче смео; А што си се тако Високо попео — Остављајућ нас2...