Тренут вечности : песме

' 59

У | — „Хе, брбљуше једне, сред кужног јада; Зар и то не знате Да идемо с рада — И са поља свог...

„Док ви ту гмижете И трулеж дижете, — Мене храни рог!.

“

Ова наша басна, Није песма само;

Од ње ми и сада Поуке имамо:

Волови су људи Ко минисшри наши... А црва — њихови Прошекцијаши!...

Далеко тамо... (Хацне) Далеко, тамо, облачак вија, Трепери слика ко бео град; ечер се спушта лагана, тиа, ја у чуну на води тад..

И ветрић влажан заносно пири, месец сија дивоте пун; Какав ми пријатан осећај шири, Мој мио, глатки, заљуљан чун!..

Последњи зрачак сунашца тоне,

Губи се бразда румени сјај;

Ал и те бразде ко да ме гоне њихов тужни... далеки крај...

7 АП њи њи

# Односи се на оне Министре који протежирају људе без вредности и заслуга.