Тренут вечности : песме

Сиротанче.'

Да ли спава» Да л је будно Сиротанче7. (Око њега тама нема, А срце му туга мори; Као да се нешто спрема,

К'о да звони... К'о да гори...

Само зрака бледе звезде Пред очи му часом мине, тад чује као звоно Јасан гласак — „Сине... сине!“

У срце га позив дира, Успомене тад се сети; У тамнини мајку види, Па радосно њој полети: „(Ох, страх ме је!“

„Та то није мајка моја, трашна мисао душу текну; Као да је живу слушам . Кад болесна тешко јекну: „Сине... сине!.

„Та њене су хладне груди, Умрла је моја мати; Зар се мртав икад буди, Зар из гроба да се вратиг. — Мати. . мати!...

„Не... не... није, сан ме вара, | Сан ме вара, страх ме мори; Као да се нешто спрема, К'о дазвони ,.. ко дагори., .“ — Ноћ је тиха...

1 Међу песмама које сам прво спевао, по сећању на утиске после мајчине смрти. Штампана у „Босанској Вили“.