Тренут вечности : песме

64

Сви веслари нису лоши, А добри су корманоши, — Лете као змај; На крилма им срећа сања, Братска веза друговања, — То је прави рај...

Нагли ветрић талас буди, Мелодију тиху гуди, По тишини тој; А ђачићи уморени: „Гледај, друже, само глени, (Са мог чела зној...“ Ођ Дунаве, водо тија! (О; сунашце што те сија! Стишај талас твој!... — Весала се чује лупа, Ђаци тихо поје скупа: „Ој, Дунаве, ој!...

Ка западу сунце тече,

А спушта се тихо вече, Пада таман мрак;

Из облака часом сине,

Час за облак хитро мине, Блед месечев зрак...

Већ је доцне, чамци стају, Неки хитро беже крају Хладан месец сја; А ђачићи хите кући, Сваки весео, певајући, И дружина сва...

1880.

619 |