Тренуци и расположења

У В. ЖИВОЈИНОВИЋ

Ја с болом гледам склопљеног Верлена, И свог полета видим парализу — Ту оличену, у том скупу жена. (Писмо)

Тај контраст између себе и свега што је опкољава, тај сукоб између маштања, чежња, нагона ка узвишенијим неким облицима унутарњег живота и између грубе стварности која остаје увек негде доле, далеко испод тих њених подигнутих тежња, врло је подвучен у поезији Данице Марковић и могао би се узети скоро као лајтмотив целог њеног животног и поетског става. Један високо исправљен став, једно поносито затурено чело издваја се готово у свим ситуацијама, особито у каснијем њеном стварању, па он превлађује не само у њеном разрачунавању са околином, са судбом и Богом, него се осећа као сталан призвук и у њеним љубавним расположењима. Изузев неколико песама из најранијег њеног стварања, као што су СаЏшт Уегит и На Бунару на пример, у ње ће се мало наћи оног подложног, кротког женског осећања које налази смисао своје среће у потчињеном увирању у вољену душу. Има један звук охолости у ње који чини да је често над ситуацијом и над осећањем из којега говори; да му се не подаје и не тоне у њега, и да је не једном, можда, баш због тога мање кадра да буде срећна.

И кад се јаве зора и освит

Све дршћу струне мојег бића снена, И срца месјег најтајнија нит Трепери звуком твојега имена.

Али мој крепки осиони дух, Узнесен изнад бура и олуја, Као сфинкс древни, окрутан и глух, Кличе у сусрет сунцу: Алилуја! (Алилуја)

Трећи мотив за бол налази она у осећању пролазности лепоте и младости, и тај мотив у чисто

женској нианси који му она даје изазива из ње неколико тонова болне ироније који одударају од оста-

аи 4] '