Тренуци и расположења

ДАНИЦА МАРКОВИЋ тХ

лих њених тонова и који се својим мотивом издвајају у нашој књижевности. Њено владање предметом помогло је да се овде нађе једна складна мера подесна предмету који се обрађује.

Други период поетског стварања Данице Марковић, особито најкаснији његов одсек, показује, у поређењу са првим, велико разведравање. Тонови постају светлији, реч самоуверенија, ритам покретљивији и лакши, а самосвесни осмех који стоји иза њених реченица показује још веће уздизање над предметом који обрађује, над осећањем које казује, над узроцима тих касних и више не тако кобних и тешких својих узнемиравања. Завршни стадијум тога периода испуњен је опет једном љубављу. Али ако је она прва, из ведрих фебруарских дана, била праћена кобним грчом и несавладљивим грцањима, ова последња је ведра својом узнемиреношћу као сећање на први љубавни бол. Ако она прва пати од заноса који је кида, ова последња се заноси својим устрептавањима. Она прва је пуна суза и јадања; ова последња је пуна кликтања и самоопијања. Она прва је била више трагедија, ова последња је више играчка.

Сад осећам снаге своје Непобедну тугу тајну, Као преко дете које Лудо смрви лутку сјајну. (Скрхана Играчка)

То није више мбра прве страсти; то није више тешко мајско сунце од којега се не може да дише и да брани; — та љубав пролази поред ње са безопасном љупкошћу септембарског сунца, од којега се човек заклони шаком изнад обрвз, и које је мало «сетно у својој насмејаности. Више будећи наше речи него наше страсти, у таквом осећању се лакше искристализује патетичност него ли топлота.

Сличне тонове патетичне ведрине измамили су у Данице Марковић неколики козмички мотиви,