Тренуци и расположења

НОЋНА ИДИЛА.

И брда, и поља, све околом спава, Тек жубор потока тишину пресеца

И капање росе што у ноћи јеца.

А кроз облачиће месец просијава.

То с висине луна баца светлост бледу На висока дрва у дугачком реду.

Измаглица сјајна уздигла се горе, Крадући се у вис кроз мирну долину, Па тананим велом обвила планину

И на њеном врху порушене дворе.

А друм се беласа пут наших корака Као горостасна, избледела трака.

Из првих цветића љубичице скромне Уздиже се химна ведроме пролећу,

И са овим другим акорди се сплећу Из предела даљних природе огромне. И ту, сред лепота што се кругом роје, Ударе срдаца слушамо нас двоје.

+ "АПРИЛСКА њи

Прошле су љубичице! И моја кратка и нестална срећа Са дахом њиним у неповрат мину; Април у цвету и у сјају сину, И све, о друже, што ме на те сећа