Тренуци и расположења

М : В. ЖИВОЈИНОВИЋ

и има и књижевнијих, и савршенијих, и лепших стихова, али од ових нервозних, узнемирених и чудних песама тешко да има искренијих.“

Тај суд је био довољан да од почетнице која се, тако рећи, први пут обраћа публици учини познато и признато књижевно име. Избором трију песама из ове збирке за своју Антологију Новије Српске Лирике, Г. Богдан Поповић је потврдио то признање.

Отада ће, кадгод је реч о нашој поезији прве деценије овога века, вазда бити поменуто и име Данице Марковић. |

1

Година 1902. забележена у нашој политичкој историји као година реакције и тешких политичких прилика, бележи се као значајна за нашу нову пое“ зију. Већ 1901. године почела је, истина, књижевна обнова из које ће изићи обележје наше књижевности, особито наше поезије у првој деценији овога века. Још 1901. се у С. К. Гласнику јавља Г. Ј. Дучић са новом оријентацијом у својој поезији, оријентацијом чији се нови угао створио у Паризу под. утицајем тадашњег декадентског таласа, набујалог деведесетих година до врхунца своје снаге. Али године 1902., готово истовремено, јављају се својим првим стиховима најкарактеристичнији и — са РАЈЕ Дучићем — свакојако најјачи представници поетске деценије која наступа. Те године публикују своје прве стихове Г.Г. Милан Ракић, Сима Пандуровић, Даница Марковић, Влад. Петковић-р15; први у 6: К. Гласнику, остали у Покрету. Те године је завршио своје кратко поетско стварање Стеван Луковић, чији ће се стихови, дотле једва познати из. неколиких спорадичних публикација, појавити одмах наредне године у његовој посмртној збирци. Негде око те године јавља се и Велимир Рајић.

Мада дошле готово истовремено, дакле скоро потпуно независно једна од друге, те поезије, као што знамо, имају неколико карактеристичних заје-

иу"