Улога и значај Врбаске бановине

= ДБ

светом приказивати Аустрију као културтрегерску силу. И док је она од Сарајева створила један европски град, али без националне боје и. без духа, Бања Лука је остала обична паланка, у којој чак за четрдесет година није подигла зграде ни за окружно начелство, ни за управу полиције. итд., све је то било смештено, све до образовања Врбаске бановине, у приватним кућама. Војска је и дан данас, па и официрски дом, у баракама, подигнутим одмах иза окупације, или у турским касарнама крај Врбаса. Бања Лука је била кажњена ради њене прошлости и њеног националног- духа.

Још само једну паралелу између Сарајева и Бање Луке. Ми, наглашавам, немамо ништа против Сарајева, само, поучени прошлошћу, желимо да будемо што даље од њега.

Сарајево је 1931 године имало 78.173 становника и то: 29.649 муслимана, — како »Обзор« вели Хрвата муслимана, неки веле 'да le у задње три године из Санџака и Црне Горе досељено близу 10.000, и Хрвата-католика 21.372, а Срба правосл. од свега становништва, од 78.173 душа, нема више него 18.530, тако да према муслиманима и католицима потпуно и исчезавају. Околица која алиментира Сарајево својим житељством јесте Средња Босна и западна Херцегорина, везане железничким пругама према Бро: ду, Травнику и Мостару. Травник, Зеница, Вареш, Високо, Фојница, Крешево, Коњиц итд., све католичка и муслиманска места, сдлевају своје становништво у Сарајево, где налази посла и боте услове за живот. Тако ће размер становништва Сарајева стално остати исти, Срби ће и у будућности бити У незнатном броју, у мањини и према Хрватима и према муслиманима и У једном подређеном положају. Данас су, двадесет година NC Осласбођењу, ипак у врло тешком положају. А Сарајево има да буде привредни и културни центар који ће да даје смер, тон и лух свему народном животу целе покрајине.

Какав смер, какав тон и какав дух може да даје данашње Сарајевог Ево само једног примера:

У Сарајеву, данас центру Дринске бановине, у којој је претежна већина Срба -— православних, не излази ни један јеДини политички лист ћирилицом штампан, али зато излазе три муслиманска политичка листа, сва три латиницом, сва три на програму аутономије Босне и Херцеговине, сва три, ако не баш протусрпска, свакако несрпска. Коајина са тим и таким средиштем, и поред своје прошлости, и поред свих својих подвига и жотава и поред 760.000 Срба, не би никад дошла до свог изражаја.

Напротив, Бања Лука, откако. је постала средиште бановине, све се више и по сразмеру сРог житељства примиче ономг размеру који има и бановина. Већ данас , Бањој Луци _ Срби имају релативну већину. Временом ће имати и апсолутну. И, ако се придигне, да постане једно веће културно средиште, као што и треба, она ће сјати својим сопственим светлом H обасјавати цело ово подручје на коме живи око 1,200.000 Срба православних. Стога је, изгледа, и нападају, стога је занемаруду...“