Улога и значај Врбаске бановине

— 16 —

РАЗЛОЗИ С КОЈИХ СЕ НАПАДА ВРБАСКА БАНОВИНА И БАЊА ЛУКА КАО ЊЕНО СРЕДИШТЕ ПРИВРЕДНЕ СУ И НАЦИОНАЛНО - ПОЛИТИЧКЕ ПРИРОДЕ

Разлоге привредне нарави изнео сам раније кад сам набројао привредна предузећа, која имају своја седишта, било у Загребу, било у Сарсајеву, а у новије време и у Сплиту, и која искоришћују природна богатства Врбаске бановине уз сталне повике: »Она је пасивна! Она не треба ни да постоји!«

Осврнућу се кратко на национално - политичке разлоге.

Ако погледате на географску карту Југославије и посмотрите положај Врбаске бановине, а узмете статистичке податке о насељима суседних срезова у Славонији, Кордуну, Банији и Лици, те северној Далмацији, онда пете видети да компактна српска насеља иду од маџарске границе, испод самог Загреба, па до Шибеника и да, ослоњена на Србе у Врбаској бановини, окупљају око 1,200.000 Срба, а зна се да је природни прираштај тих крајева најјачи у свој држари, да је то један живи зид који одваја Хрвате са севера од оних у Средњој Босни и Западној Хеоцегоивни, у Средњој и Јужној Далмацији, и који се опире стварању Велике Хрватске изван оквира ове државе и отцепљењу толиког броја српског житељства у Хрватској, Босни и Далмацији, од осталих Срба, као што на другој страни Хрвати, окупљени у збијеним насељима у Средњој Босни, у Херцеговини, и Средњој и Јужној Далмацији, одвајају ове исте Србе од Србије и Црне Горе и прече стварањг Велике Србије.

Та територијална подручја, 12ј геополитички положај и тај етнографски сплет чине нужност Југославије, све и кад Срби и Ховати и не би били један народ, све и да нгма за њен опстанак и других, историјских, политичких, економских итд. разлога,

Ево само једног од тих других разлога:

Наша дуга обала на Јадранском | мору, ако хоћемо да остане у нашим рукама, мора имати своје залгђе етнички-национално, државно-политичко и економско — а то [0] залеђе може дати само једна снажна југослогенска држава. Сетимо се само Лондеонског пакта од 1915 г.

Али да се вратимо на онај српски блок што сеже од границе Маџарске, па излази на Јадранско море.

Ова компактна маса од 1,200.00) Срба најозбиљнији је чинилаи у хрватском питању. Јего хрватско питање, како мени изгледа, садржаје два захтева Хрвата: први иде за што ширим територијалним псдручјем, а други тражи што већу власт и комптенџију за та хрватска подручја. Код екстремиста први захтев се односи на сва подручја где има Хрвата, а други иде до потпуне државне самосталности. Сувишно је да говорим да су ова два захтева у нужној овисности.

Хрватско питање, ако се узме у ширем опсегу, макар и не било потпуно по концепцији хргатских екстремиста, сукобљава се са једним неумитним чинбеником, са ових 1,200.000 Срба У