Улога и значај Врбаске бановине

— 147 —

Врбаској бановини и ско ње. То је, како рекох, један живи зид, који из године у годину све више расте и постаје и виши и јачи. Овај зид не може се отклонити ни пробити природним путем, то данас увиђају сви, па то ваља учинити вештачким — политичким путем. У томе погледу имају данас две концепције.

Прва јг да се Врбаска бановина подели, и да се бар један део —- снај до Врбаса — припоји Хрватској. Ова концепција је, при стварању и одмах по стварању Врбаске бановине, и покретању хрватског питања, имала у Загребу врло много присталица. Ипак се у задње време увидело и у Загребу да би то мало тешко ишло, пошто би се томе опро не само народ у Врбаској бановини, него и Србија, јер би најпосле изишло да је Србија ушла у Светски рат, четири године пролевала крв својих најбољих синога, жртвовала и на кодку ставила и свој сопствени опстанак за стварање Велике Хрватске и потчињавање толиког броја Срба Загребу.

Дошло се онда на другу политички добро смишљену и по нас Србе далеко опаснију концепцију и комбинацију: »враћање у историјске границе«, у смислу аутономије Босне, у којој, по оним речима господе из редакције »Обзора«, Хрвати католици и Хрвати муслимани чине већину према Србима. Значи да Срби у тим крајевима имају опет да се носе са бошњаклуком на једној и франковлуком на другој страни или, што је највише у изгледу, са удруженим бошњаклуком и франкозлуком. Поред једне Хргатске у сквиру, која би обухватила што шире границе, створила би се још једна Хрватска изван оквира, опет са својим државним правом итд., у којој би се ми Срби морали да боримо за опстанак, свеједно као да нисмо ни ослобођени.

Ту су се Велико-Хрвати нашли на истом гледишту са сарајевским аутономистима, који се од Ослобођења боре за аутономију Ћосне са Сарајевом као средиштем. Они је наглашавају у својој гезолуцији од 19233 и узимају као темељ свој својој политици, они за њу и данас раде свим снагама. По њихове се захтеву и однеше сва природна богатства Врбаске бансвине у Средњу Босну, где готово нема Срба.

Ако малс изближе посмотримо ту тежњу босанског аутономизма, и ако се осврнемо на прошлост Босне под турском влашћу, па чак и пре ње, онда ћемо видети да је његова тежња слабљење џентралне државне власти, која би се, шп Шта аћпеа, ва конду конца имала свести на ништа, а све у ту сврху да снага и независност босанске господе буде што јача, њихов лични престиж што већи.

: Та тенденција је врло карактеристична у. Босни. То је (една противдржавна тендентија која се, као чрвена нат, провлачи кроз сву прошлост босанску. Она је у средњем веку довела до потпуног партикуларизма и поцепаности националне снаге и била главни разлог онако срамног пада Босне у турске руке. И ако се упитамо зашто Босна, која ни по пространству, ни по озоју житељства, ни по богатству, није заостајала за државом кнеза Лазара, зашто она не даде своје Косово, одговор“ је само