Улога и значај Врбаске бановине

— NB —

један: Зато што није имала своје ни националне ви државне мисли, као што је ни данас нема, Та је тенденција под турском власти најбоље изражена у покрету Хусеин-бега капетана Градашчевића — Змаја од Босне. Она је средином деветнаестог века приморала султана да на Босну пошаље Омер-пашу. Латаса, да повеша и побије ско 10.000 незадовољника, и заведе на час ред. Она је домало иза тога опет довела до поновног безвлађа у Босни и најпосле до аустријске окупације.

Аустрија је ту тенденцију на свој начин искоришћавала у борби против Срба, па донекле и против Хрвата. Калај је на њој изграђивао свој бошњаклук.

Данас је тенденција аутономије Еосне, да спет успостави границу на Дрини, и да нас одели од Србије. А Србија је и ушла у рат да ту границу брише, и да нас ослободи и уједини. Јасно је према томе, 'да је мисао аутономије Босне у потпуној и отвореној противности с нашом и националном и државном мисли. И разумљиво је стога што је у мисли Велике Хрватске нашла свога природног савезника. Оне се не разилазг по смеру, већ само по својој природи, јер док је мисао Велике Хрватске сва у романтици старе школе хрватског државног права, мисао аутономне Босне је потпуно реалистична, чак де бруталности.

Али да се вратимо на оне деРе концепције.

И једна и друга конџепчија претпоставља укидање Врбаске бановине.

Ми, међутим, ваља да будемо начисто: да су данас Срби немало једини истински носиоци и државне и (угословенске мисли у овој земљи, а да остали, иако не сви, имају своје посебне политичке рачуне и концепције. А да се све те концепције, уколико су противне држареној и југословенској мисли, онемогуле, да се захтеви Велико-Хрвата сведу на праву меру и на њихово природно подручје, да се онемогући и франковлук и бошњаклук, потребно је на овоме крају одржати н ојачати овај живи зид, потребно је скупити ово Срба што већ један рРек стоје под оружјем и чувају мртву стражу, потребно је одржати, придићи и изградити Врбаску бановину, а Бању Луку оспособити да буде снажан културни центар, који ће паралисати утицај и Загреба и Сарајева, уколико би тај утицај био противан општој националној и државној идеји, и бити предстража Београда — као носиоца и државне и националне мисли. Кад то буде, и ти Велико-Хрвати ће, рачунајући са стварности, увидети да је само у јакој југословенској држави и њихова будућност.

Ми смо у Врбаској бановини данас свгсни, да смо на свим пољима народнсг живота, и у привреди, и у просвети, и у свему, занемарени и заостали, и да је то не само стога што смо морали да водимо једну дугу и тешку народну борбу са туђинском власти, најпре једном, па онда другом, већ и стога што су други о нама бригу водили, што се нама чак из Сарајева · управљало. Најбољи је доказ за то тај, што се то исто стање продужило и под нашом народном управом преко десет година, и да се на свима пољима осетио напредак тек откако је образована Врбаска