„Уништење естетике“ и демократизација уметности

15

не зна и не сме да мисли, да ће срећа сићи на земљу онога тренутка, када се све идеје и установе буду ставиле на један рационалан основ. Ради тога је потребно да човек има јасан и тачан поглед на свет: добра физика, то је добра политика и добар морал. Настава и ширење природних наука најбољи је начин да се поруше све предрасуде и свезе са прошлошћу, и да се људи оспособе за срећан и разуман живот. Све је то одјек оневелике реакције која се на Западу јавила противу идеализма и романтизма после 1850, позитивистичког и научног духа који је био завладао на свим пољима. Т 0 Је добакадасу природне науке на Западу процветале, и дале дивне резултате: то је доба Дарвина, Хелмхолца, Тиздала, Вирхова, Лајела, Фарадиа, Хекслиа, и толиких других. Русија, која је толико била заостала, која је увидела да је сила и моћ Запада у науци, у количнни знања којим Је он наоружан, широм је отворила врата научним теоријама Запада. Израђује се један нов поглед на свет, који се, у главноме, своди на ово: у филозофији долази материјализам, свођење свега на првобитну материју, објашњење свега природномеханичким законима, рат на истрагу службеном спиртуализму. У етици и естетици утлитаризам. Разум је главна сила човекова, њиме човек покорава и природу и потчињава је остварењу своје личне среће. Лична срећа могућна је само у срећи других; морал има само једну санкцију : друштвена корист, и ред на таквом друштвеном устројству где би свака јединка уживала раван део општега блага. Уметност има самосталан значај, она има да служи као оруђе тога општег ослобођења и остварења среће свију људи. Политичким и моралним наукама она има да буде оно шго су атласи географији и анатомији. Енциклопедијски речници се јављају, природне науке се популаризуЈу, руска