„Уништење естетике“ и демократизација уметности

38

јих кабинета и лабораторија и братски се ставили на расположење народу, проповедајући и ширећи истину и науку пред аудотиријама састављеним од радника, занатлија, малих чиновника, онога што се презриво назнва мали људи. Уметници, и најделикатнији и они који су највећма у свом елегантном дилетантизму били одвојени од живота, помешали су се међу просте људе, воде их по музејима и галеријама и уче их лепоти, упућују их у разумевањима великих производа духа људског. Народни университети цветају, групе за научна и естетичка образовања множе са, маса народна, тако дуго уљуљкивана у вековним предрасудама, и која је била огрезла у немару, ако не мржњи према уметничкој лепоти, почиње се будити за виши живот. Држава, ма са напорнма, ма са привременим устуцима, престаје бивати својина једног сталежв, она је на путу да постане једно велико друштво за узајамно осигурање и благостање, моћно оруђе општег напретка у сваком погледу. V данашњем добу демократије и општег права гласања, народ, коме поступно по праву долази власт у руке, мора да буде спреман не само да развије данашњу културу, но дајејош и прошири и пролепша, да отиде даље но што се икада ишло. И ма како да данашње доба садржи неправди и недостатака, ипак оно носи у себи клице за бољи живот, и сигурно је да се у променама друштвеним неће доћи до лупања уметничких дела као што је некада било. Они који нису били у стању да уживају у уметности, у ономе што је људски

кроз векове стварзо, пропудиће за тај нови живот и њима ће (и рраввдно припасти оно што су ла живот. И ко зна да предвиђао ; релвгаја вејгики идеал човечанства сједињеног у општем култу лепохе ?