Уредба о пензионом фонду чиновника Београдске задруге за међусобно помагање и штедњу

прописала је и утврдила заједничка седница Управног и Надзорног Одбора Београдске Задруге на своме састанку од 4. децембра 1890 год.

Београдска Задруга за међусобно помагање и штедњу.

Члан управе, Управник, Л. Ћеловић с. р. Јов. Ст. Бошковић с.р.

На седници Управног и Надзорног Одбора Београдске Задруге од 24. септембра 1920 и 28. децембра 1923. год. донете су следеће измене по овој уредби и то:

Чл. 14. се мења и гласи у новој редакцији:

(Стављање особља у пензију бива по одлуци заједничке седнице Управногји Надзорног Одбора Задруге, а увек у споразуму са Управом пензионог фонда и то:

1. Ако је дотични навршио у Задрузи 35 год, службе;

2. Ако је услед телесне или умне слабости постао неспособан или неупотребљив за даље вршење службе;

3. Ако је непрекидно болестан дуже од једне године; и

4, Ако је навршио шесдесету годину живота.

Чл. 17. се такође мења и у новој редакцији гласи:

„Чиновнику који је провео десет година у служби Задруге припада на име пензије четрдесет од сто (40%/) од његове последње систематичне плате. Са сваком даљом годином службе пензија расте по (2, 49/), тако да са навршеном 35-ом годином службе дотични добија право на годишњу пензију која је равна његовој последњој плати.

Годишња пензија ни у коме случају неможе бити већа од дин. 12.000— (дванаест хиљада) те према томе они чиновници који у добу свога пензионисања буду имали већу годишњу плату од дин. 12.000 — (дванаест хиљада) имаће годишњу пензију 12.000 — (дванаест хиљада) ако су навршили 35 година службе у Задрузи.

ну