Успомене из младости у Хрватској. Књ. 2

4 Д-Р ИМБРО ИГЊАТИЈЕВИЋ-ТКАЛАЦ

„провизориј“, и никада се није строго проводио“). Било је много земаљске господе, а и ја сам их неколицину познавао, који су са својим поданицима поступали каошто су западно-индиски власници плантажа радили са црначким робљем, као да збиља · за њих није било закона. Почевши од „права прве ноћи“ чинили су сељаку некажњено сва могућа насиља. Истом на сабору 1832.—1836. дође до више хуманога урбаријалнога закона, који је знатно побољшао прилике кметова. Него је кратко потрајао тај закон, јер је епохални државни сабор 1847.—1848. укинуо сав урбаријални одношај одштетом земаљске господе, укинуо патримонијалну судбеност и повратио сељацима држављанска права, којих су били лишени око тисућу година.

Откад сам био прочитао Монтескјеово дјело Дух закона и од Делолма Енглески устав, уза сву сличност с енглеском, чинила ми се угарска уставност као карикатура, као, рецимо, човјек, који је престао да расте у шестој или седмој години: глава, руке и труп — краљевство, клер и племство, — лијепо су се и даље развијали, али ноге, — грађани и сељаци, — закржљале, све више и више у немогућности да носе тежину горњега тијела и да се крећу. Тешко је рећи, шта би се било догодило послије једне даље генерације са државом Угарске и Хрватске, да није Кошутов дух и енергија провела на сабору 1847.—1848. преображај устава из феудалнога у репрезентативни. То се не зна, јер се не могу прорачунати посљедице једне социјалне револуције, до које би свакако било дошло. Неумрла је зато слава Кошутова, што је то предухитрио реформом. И тога ради могу му се опростити многе и кобне националне заблуде. Галициска буна 1846. бијаше играчка према оном, што се морало предвиђати и чега се морало бојати у Угарској.

Трајала је непрестана борба за политичку слободу, дашто и за властите сталешке повластице, а бијаше уперена против апсолутистичких настојања бечке владе, и тако су сви остали државни интереси