Успомене из младости у Хрватској. Књ. 2

др

УСПОМЕНЕ ИЗ МЛАДОСТИ У ХРВАТСКОЈ 5

били бачени у позадину. Најприје је потамнио, а затим посве нестао — ако је уопће постојао, — сваки бистри појам о економским основама укупнога соци– јалнога живота народног. Увијек се више трошило но што се имало; продавало се жито на влату, непокошена трава на ливади, вино на чокоту, шљиве на деблу, за било коју цијену, па ако то није достајало, правили су се дугови са зеленашким каматама. У Хрватској није било кредитног новчаног завода.) Једино загребачки каптол бијаше некаква рудиментарна хипотекарна банка. Каптол је добро господарио врло великим имањем бискупије, те је велепосједницима давао зајмове на добру и прву хипотеку. Премда су фондови загребачкога каптола били знатни, ипак нијесу могли бити довољни за све већу тражњу зајмова, те се њима могло користити само мало економа. Још мање су могле задовољавати молбама за хипотекарне зајмове управе јавних задужбина. И ко се није могао намирити на два ова врела, тај је био свирепо изручен немилостивим шакама професионалних зеленаша. Велепосједници имађаху код куће

"свега у изобиљу за живот, само никад нијесу имали

новаца. И њихова економија све се брже приближавала крају. Гроф Стефан Сечењи био је први, који је покушао да својим земљацима освијетли у дјелу О кредиту економске прилике Угарске. Упозорио је на велико а због незнања и несташице новца неискоришћено богатство природнина. Него, није наишао на разумијевање. Не варам ли се, тако је онда послије и врло млади Кошут у свом листу „Рези Ншар“ духовито и сретно обрађивао господарска питања, али се био залетио, хтијући домовину своју учинити независном од иноземства. Мислио је, да се од неразвијене агрикултурне државе може у исто вријеме створити индустријална. Предлагао је, ваљада на Листову побуду, протекционашки систем за очекивану националну ИНдустрију, независну од иноземства. У том смислу би основано једно угарско „заштитно друштво“ (Медерује)“. Чланови су се обавезивали, да ће употребљавати само домаће индустриске и трговачке предмете. Испрва је „заштитно друштво“ наишло на велик