Успомене из младости у Хрватској. Књ. 2

8 Д-Р ИМБРО ИГЊАТИЈЕВИЋ-ТКАЛАЦ

као да је нови правопис велеиздаја. Илирци предложише, да сваком буде допуштено писати своје име новим правописом, ако усхтједне. На сједницу дођоше бројно туропољски сеоски племениташи, те под вођством свога комеша Данијела Јосиповића одгласаше сви као један „против“ С тога је предлог био одбијен великом већином гласова. У ствари је пикантно то, што су између 300—400 Туропољаца можда само 3—4 знала читати и писати, а и ови ваљада нијесу имали појма, шта је то правопис. Гако су ето аналфабети одлучивали у питању за које је било потребно барем знање читања и писања. Аналфабети су дакле у оно вријеме суверено одлучивали о умјесности или неумјесности данас опће примљенога правописа хрватскога језика! Истом 1848., када су „Илирци“ дошли у Хрватској на владу, започеле су се по опћинама оснивати народне школе. Него спровођење опће школске дужности, па облигатна и бесплатна настава чини се, да и данас још наилази на непремостиве запреке. Данас ваља тражити узрок не више у индоленцији земаљске владе, него у лошим економским приликама сеоских опћина.

У вријеме моје младости, све тамо до у четрдесете године, нијесам познавао ниједнога сељака, који је ишао у школу и научио читати и писати. Мој отац бијаше · ванредно доброћудан и добротворан човјек који није могао гледати туђу бол и несрећу, а да не би, штогод је могао више, помагао, па ипак је и он био прожет опћим предрасудама, да је, наиме, господарско стање кмета тако добро, како само може бити, и да је настојање око некаква побољшања само пуко заваравање оних људи, који сељака буне против властелина и покушавају га навести на отпор, а крваво угушивање тога отпора онда ће истом унесрећити сељака. И да докаже'ову своју тезу, показа једаред једну прастару липу, која је одсјечена лежала и трунула у селу Крашићу, на путу у наше винограде у Новаковић-Гори; показа то као символ крвавог угушивања једног сељачког устанка. Ја сам све до половице тридесетих година виђао то оријашко стабло