Успомене из младости у Хрватској

10 __ Д-Р ИМБРО ИГЊАТИЈЕВИЋ-ТКАЛАЦ

лађе житарице т. зв. тумбаса, којом је пловио између Бечеја и Карловца. Срећа му послужи. Започме на властити рачун крцати жито, што га је сам куповао. Из дана у дан множиле му разборите спекулације иметак. Наслути и зграби згодну конјуктуру, те купи у Банату велике залихе жита, управо прије рускотурског рата 1778.—1782. Тако стекнеу мало година велики иметак, то јест, што се у оно доба већ звало великим иметком: неколико стотина тисућа форинти. Његови га успјеси све више осмјелише. На Сави и на Купи имађаше око дванаест лађа, на Црном ина Јадранском Мору два брода, а у Бечеју, Сиску, Карловцу и Ријеци властита житна стоваришта. Постаде дакле својим силама и без туђе помоћи богат и угледан човјек.")

Зе|штадетап свратиу земљи на себе пажњу. Сиромах сељачић, одрастао без одгоја и школа, није знао ни читати, ни писати, а осим свог материњег хрватског језика није говорио других језика. А опет је правио изврсне трговачке послове, који су ишли у милијуне и стајао у вези са свим трговиштима Баната, Влашке, Хрватске, Јужне Русије и Италије, а био у исто вријеме о кметство везани поданик господина Погледића. И чим се је Стефан Михајловић неким благостањем поткожио, зажели, да свој кметски однос према земаљском господину Погледићу ријеши на пријатељски начин, па да уједно откупи и своја два брата и да их онда употреби у својим пословима. '') Отац је у то био умро. Понуди властелину знатну своту новаца, али господин Погледић ни да чујео

-томе, јер се круто поуздавао, да ће свога обогаћеног

подложника моћи издашно искористити. М премда је био у непрестаној новчаној неприлици, не само да је одбијао сваку понуду, него је шта више и самом Стефану Михајловићу дао натукнути, да ће га тражити као свога кмета и принудити, да се врати у обитељску кућу, ако не друкчије, а то и силом саме егзекуције. Го му је могло и успјети, те Стефан Михајловић, да избјегне евентуалним рекламацијама, купи кућу у Карловцу и стекне грађанско право,