Успомене из младости у Хрватској

УСПОМЕНЕ ИЗ МЛАДОСТИ У ХРВАТСКОЈ 125

фрањевац. Позвао ме, да му прочитам пола стране из неког њемачког умбеника, а онда ми диктирао на њемачком неколико реченица. Све му је било добро; осим моје збиља чудне калиграфије, која је заслуживала прије наслов какографија, па изрече закључак о пријамном испиту: „Младог би господина могли примити у виши одио првог разреда, а почетком наредне школске године уврстити у други разред, него му је рукопис прехрђав за други разред, па нека пар мјесеци ове школске године учи краснопис. Кад то научи, даље ће већ ићи“. Веома сам пажљиво саслушао ту пресуду, те сам за њим поновио ријеч по ријеч, да их себи боље упијем и пољубим на то руку господину духовнику, премда ме његово мнијење о мојој калиграфији горко болило.

Друго јутро одведе ме моја мајка у школу, предаде и препоручи учитељу, који је био брат-лајик, Звао се фратер Алојз и бијаше простосрдачни старац. Морали смо њега, као и све друге разредне учитеље, називати „патер професор“. Кад сам с фратер Алојзом ступио у овелики разред, мотрило ме је ока 40 до 50 тамошњих ђака као животињу за показивање, па сам чуо да шапћу: „Што ће ту тај велики клипан у вишем одјељењу 2 И сад он долази у школу, а за шест недјеља је велики испит!“

Тај пријем није био привлачив. Зар сам ја био уљез и зар нијесам имао право ићи у школуг Зар сам ја крив, што сам био старији и већи од тих седмо- и осмогодишњих дјечакаг Сједнем пркошљиво на мјесто у полупразну клупу, коју ми је учитељ показао, па сам дјечаке стао мотрити изазивачки. Него моје огорчење, чини се, да их је обрадовало, јер су се почели кикотати и тек су онда престали, када их је учитељ опоменуо да мирују. |

Кад се школа завршила и кад смо изишли из разреда, опколише ме дјечаци, те су на ме стали викати: „Ко си тиг Како се зовеш» Одакле сиг Зашто долазиш концем школске године 2 Колико магаре мора да си, кад истом сада долазиш у „виши одио“, премда си велик клипан!“ Било ми је да пла-