Успомене из младости у Хрватској

УСПОМЕНЕ ИЗ МЛАДОСТИ У ХРВАТСКОЈ 11127

То што сам рекао, није било хвалисање, него пука истина. Стање школства у Угарској и у Хрватској бијаше у ХУШ и Х1Х стољећу, што се само помислити може, лоше. Народних школа било је само у протестанским опћинама Угарске и Ердеља. У Хрватској нијесу, на основу њених муниципалних права, били толерирани протестанти. За вријеме трију царева имена Фердинанд био је искоријењен протестантизам, што га је у ХМГ стољећу исповиједао највећи дио хрватског народа. Искоријенили су га огњем и мачем и пљенидбом иметка. Отада више није било у Хрватској народних школа. Него су у Хрватској биле двије гимназије, у Вараждину и у Загребу. У Загребу је царица Марија Терезија основала и једну „академију“, училиште за дресуру неопходно потребнога чиновништва за управу и за судство.')

Сви су ти заводи били повјерени језуитима и управљани по њиховом опће познатом научном плану. Почевши од свакога најнижега граматикалног разреда, па до будимпештанског свеучилишта, био је наставни језик искључиво латински. А тако је остало и послије. распуста исусовачкога реда све до године 1848. Метода наставе била је без смисла, што се само помислити може, а ипак је постизала, дашто. изнимно само, сјајне резултате. Какве су биле школске књиге у обичају, то себи данашњи нараштај не може ни представити. Граматика Шпањолца Алвареза била је на латинском, а из ње се требао учити латински језик. Била је дакле писана језиком, што га ниједан ученик још није разумијевао, ни знао. Није било ту говора о познавању духа језика, аутора, његовог доба и тадашње културе. Механички су се училе ријечи и фразе у њиховом најобичнијем значењу, да их онда ђак могне употребљавати у говору и за писање. Читаво дјело којега класика никада се није читало. Хрестоматија „изабраних“ мјеста овога или онога дјела којег писца морала је увијек да надомјешта лектиру цијелог дјела. А та мјеста опонашана су онда што вјерније у писменим вјежбама. Није ли у писменој радњи било грдних граматичких погрешака, сматрало