Успомене из младости у Хрватској

130 Д-Р ИМБРО ИГЊАТИЈЕВИЋ-ТКАЛАЋ ве ШИН | Ени али ЦЕНА ИН 2 УНИ

ложај његова самостана могао бити сјајан, кад би Маркезове закладне школе остварили и њима управљали фратри. Фратри су и онако већ имали добро осигурану егзистенцију, па су могли за јефтиније новце обучавати, него би то могли лајички учитељи, који живе од својих плаћа. Ако су лајичког учитеља плаћали годишње. са 300—500 фор., фратар се могаше задовољити и са половицом те своте. Та, самостан даваше храну и стан, а макар и чедна плаћа биће самостану споредни приход који није требало презрети. Он је дакле послао предлог магистрату са одобрењем и у име свога реда, да Не остварити Маркезове жеље ако му се препусте камате још преостале главнице завјештачеве. Градски оци приме весело тај предлог као частан излаз из фаталне ситуације, и обје школе буду тако основане. А магистрат весео, да се ријешио терета, није ни помишљао, да себи осигура какво право пред самостаном код именовања учитеља. Само је именовање равнатеља требало потврду владе.

Фрањевачки ред постао је тако у Карловцу, као што су на другој страни биле језуите, апсолутни господар обију школа. Капитул провинције фрањевачког реда — њезин. изабрани главар т. зв. провинцијал столоваше у Горици, — могаше дакле свакога, којега му год драго редовника, намјестити на основној школи и на гимназији Карловцу, или га опозвати. Провинција фрањевачког реда одржавала је у Горици и богословско училиште за младе новаке, који су хтјели постати свећеници. За примање у овај згвод бјеше довољно и апсолвирање гимназије. А од редовника који су били именовани за учитеље, није нико тражио научну квалификацију, ни испит. Сматрало се, да је сваки фрањевачки свећеник, који је био васпитан у горичкој богословији, способан за учитељевање у гимназији. Већ је знанствени студиј у бискупским сјемеништима био на врло ниском степену. Лако се домислити, а то су признавали и сами свјећеници световни, како је истом у фрањевачкој богословији у Горици ниво био кудикамо нижи.