Успомене из младости у Хрватској

УСПОМЕНЕ ИЗ МЛАДОСТИ У ХРВАТСКОЈ 131

Редовници су се регрутовали само из сељачких и маловарошких кругова, а улазили су и онакви младићи, који су хтјели избећи војништву, а нијесу осјеБали способности, да касније постану свјетовни све: ћеници. Таква фрањевачка фратра називаше свјетовно_ свећенство „Егеге Јопогап “, макар он то и не био.

Фрањевачки фратри постадоше дакле моји учитељи. Изузимајући двојицу тројицу, све су то били честити и доброхотни људи, који су нас радо поучавали у оном, што су сами учили и знали, а за њихову добру вољу и намјеру био сам и јесам им захвалан. На жалост је њихова научна образованост била тако незнатна, боље рекавши, њихов је недостатак свакојаке наобразбе био тако велик, да могу мирне душе рећи, да сам само од двојице мојих учитеља нешто научио. Један ми је био учитељем у трећем разреду основне школе. Патер Ромуалд Шулн био је уистини побожан, моралан и доброћудан човјек, који је по могућности врло мало учио, али је имао изванредно лијеп рукопис. Њему захваљујем, што ме је примјером потакао, да сам свој неизрециво ружни рукопис поправио, те сам стекао естетски лијепо писмо. Други је био мој учитељ из трећега гимназискога разреда, патер Еуген Кацин. Он је у дну срца био добар човјек, али је био мрзовољан, болешљив, а због његове велике строгости његови га ученици жестоко мрзише. ја сам му ипак био одан, јер је био поштена карактера, а између свих мојих учитеља био је једино он нешто интелигентнији и образованији. Трећи један фрањевац бијаше патер Бенвенут Кробат и жалим, што ми он није био учитељ, тим више, што је био једини међу својом редовничком браћом научно образован. У разговорима потицао ме на учење грчког језика, који сам дотада мрзио. Тако ме је он упутио до спознаје и трајне љубави за највеличајнију и најљепшу књижевност читава човјечанства. Сва триова фрањевца · били су Словенци, родом из Крањске. с

И основна школа и гимназија имађаху титулу „КРр.“ (краљевских) училишта, а нијесу били органи-

9%