Успомене из младости у Хрватској

УСПОМЕНЕ ИЗ МЛАДОСТИ У ХРВАТСКОЈ 135

нута била је миса готова, а патер Ромуалд врати се с калежом у сакристију, за њим она два господина. Патер гвардијан пође им у сусрет, дубоко се клањајући. Млађи господин, наводно „краљ француски“, захвали му француски, као и патер Ромуалду за мису, те рече, да му се црква врло свиђа. То ми је било зачудо, јер ја нијесам на тој цркви ништа налазио, што би се иком могло свидјети, осим каквом сељаку. Оба фратра бијаху у неприлици, јер нијесу ни ријеч разумјели. Гвардијан ме погледа и упита ме, шта је то „краљ“ рекао. Иступим нешто напријед и поновим изјаву њемачки. „Краљ“ се сад обрати мени с питањем: „Ах, ви говорите француски 2“ ја страшиво одговорим : „Да, Величанство“. На то рекне он: „ја нисам краљ; ја се зовем гроф де Шамбор“. Ја сам мислио да сам с неба грунуо, те невољно погледам гвардијана. А овај ми нареди, да упитам „краља“, хоће ли самостану указати част, па сада послије мисе ужинати. Кад сам то изговорио, „краљ“ погледа смијешећи се војводу де Блакас и рекне, да је гвардијану за тај позив веома благодаран, али је већ доручковао. Затим се оба господина опростише, „краљ“ ми захвали на посредовању, а војвода ме поглади по образу. =

Кад се повратих у школу, већ су дјечаци знали, да је наш учитељ служио мису за „краља Француске“, те су већ мислили, што не дођох у разред, да сам помагао при миси. То сам наиме мом учитељу чешће чинио. Дјечаци су сада хтјели нешто чути о „краљу“ и прасну у смијех, кад сам -им рекао, да то није био краљ, него само гроф. Они хтједоше знати, ко ми је то рекао, а ја им кажем, да сам то од њега самог чуо. И у трен се глориола распршила око главе нашег учитеља, који је наводно читао мису једном краљу. Патер Ромуалд благоваше доручак, који је био „краљу“ намијењен, и мора да му је пријало тако, да је дошао у школу истом послије пола сата. Имао сам дакле доста времена, да на све исцрпно одговарам, штогод су ме саученици распитивали. Наравно, и мој престиж (да сам пред једним