Успомене из младости у Хрватској

136 Д-Р ИМБРО ИГЊАТИЈЕВИЋ-ТКАЛАЦ

краљем био помагач) намах је изблиједио. Радило се дакле само о једном грофу, а грофова смо у Хрватској имали више од десетак.

Кад је учитељ ушао у разред, ученици га поздравише с молбом, да им приповиједа о „краљу Фран- . цуске“. Добричина човјек доиста попусти опћој жељи, па нам је приповиједао, да је онај млади господин уистину краљ Француске. Он, патер Ромуалд, познавао је пријашњега краља, који је живио у Горици, откад су се Французи били побунили против њега те је отишао из Француске. Он је умро у Горици прошле године, а млади господин му је нећак и - насљедник, и пребива исто у Горици. Ипак је то дакле краљ! Дјечаци су викали, да сам им слагао, као да се ради само о једном грофу. Сад учитељ преузе моју обрану: краљ се доиста назива грофом, али је свакако законити краљ Француске, и једнога ће дана зацијело ступити на престо када бунџије отјерају узурпатора, кога су направили краљем.

Све су то за нас била маглена чудеса. О свему том прије ништа нијесмо били чули, па ни ја, који сам већ прочитао све хисториске уџбенике што су били прописани за гимназије, нијесам ништа знао. Но у тим уџбеницима опћа повијест престајаше годином 1815. и постављањем Луја ХУШ. Било је сасвим природно, што ни ја, ни моји саученици не могосмо ништа сазнати о тадањим савременим догабајима. У Аустрији је послије ратова с Французима систем шпијунаже толико превладао, да се ни у најинтимнијим породичним круговима није усуђивало говорити о унутарњим и спољним политичким догађајима: свак се напосе плашио да изусти страшну ријеч „револуција“. Старији људи нијесу ништа више сазнавали, него ли се то свидјело листу „Оезтејсћзсћег Веођастјег“, који је вијести тако већ на своју преудешавао за „ограничени поданички разум“ честитих народа Аустрије, да их само одржи у рајској политичкој невиности. Ко би дакле од нас и могао знати, да је Луј ХУШ умро, да га је наслиједио Шарл Х; да је у Француској била јулска револуција (1830),