Успомене из младости у Хрватској

УСПОМЕНЕ ИЗ МЛАДОСТИ У ХРВАТСКОЈ 137

да је Шарл Х прогнан, да је Луј Филип постао „краљ Француза“ и да се „легитимни“ претендент звао „гроф од Шамбора“ и да столујеу Горици! Наш нам је добри учитељ рекао све, што је о том знао, него се нама причинило његово приповиједање као прича. Слутио сам, да то још није све, што се могло знати, али од кога да више о том сазнам! Кад сам код куће причао о својој „пустоловини“ с „краљем Француске“, запиташе ме отац и мајка, ко ми је казивао ту фабулу. Па и моје позивање на гвардијана и мог учитеља уроди само примједбом, да се и с њима неко рђаво нашалио. То се није дало порицати, па сам се тјешио, да нијесам једини, који сам се преварио.

Послије неколико дана походила је моју мајку жена дивизијонара, генерала барона Валдштетен, те јој приповиједала, да је њу и генерала, који је у Карловцу био по чину највиша личност, посјетио гроф од Шамбора. Моја мати јој исприча мој случај у сакристији. То је бароницу занимало, пак ме позваше, да јој све тачно и опширно кажем. Бароница је опет одговарала на сва моја питања амо и тамо, и тако сам сазнао, шта се све збило у Француској од свршетка аустриске опће хисторије. Већ сам се у оно доба почео дивити Наполеону унаточ аустриском хисториском извртању, а с Бурбонцима нијесам симпатисао. Ипак сам се сада сажалио на прогнаног млађаног претендента. Наравно, да сам и у школи даље све исприповједио, штогод сам сазнао о најновијој хисторији Француске, и тако сам међу саученицима стекао непоколебив ауторитет.)

Започео сам се стидити свога незнања о свјетским и савременим догађајима, па сам хтио читати новине. Него мој отац није хтио о том ни да чује, јер шта би ја разумио. И ускос мојих молби и даље нијесу у кућу долазиле никакве новине. А да посјећујем каване, то нама ученицима није било допуштено. Тако сам се морао одрећи новина.

Године 1837. послије великог школског испита (увијек крајем мјесеца |ула) буде ми обећано за на-