Успомене из младости у Хрватској

138 Д-Р ИМБРО ИГЊАТИЈЕВИЋ-ТКАЛАЦ

граду, да ћу с мајком путовати у Загреб. И тај пут значио је и био једна читава епоха у мом животу.

Кад сам с мојим сталним пратиоцем, нашим кочијашем Јанкићем, излазио из „дољњег вароша“ у „горњи варош“, опазим у Дугој Улици нови дућан, а на табли „Књижара Милана Хиршфелда“. Књижара — то је за ме била новост. У Карловцу подржаваше Јакоб Претнер, штампар и књиговезац, малену радњу с нешто књига, али је радња била обично затворена. Исто сам пригодом задњег свог боравка у Загребу видио дућан штампара Фрање Жупана, али осим његових издања, календара, мисала, школских књига и некојих бечких дјечјих књига, ништа друго није било'“). „Цимер“ је био у Карловцу, као и у Загребу, велика дрвена црвено обојена књига, која је над улазом висила и вијорила на жељезној мотки. Над улазом те нове књижаре није било ништа тако, али са сваке стране уласка биле су двије велике витрине с новим књигама на хрватском, њемачком и талијанском језику. Гутао сам наслове ових књига и желио сам, да ми их је све купити, али се сав мој новац састојао из три цванцига. Него сам на сваки начин хтио купити књигу пошто пото, те ступим у књижару са страхопочитањем као у какву цркву. Дућанска просторија није била велика ни свијетла, полице и столови с три стране из свјетло-жуте полиране крушковине. Сви зидови били су пуни књига. У поређењу с овим била је књижница грофа Јурја Драшковића играрија. Импонирала ми је изванредно ова дотада невиђена множина књига. Господин један, висок и просјед, стајаше иза тезге за једним високим пултом, те ме упита, што желим. Бојажљиво му рекнем да бих купио једну књигу, но хтио би најприје видјети, која ће ми се свидјети. Стари човјек убрзо разабра, да има посла с дјечаком, који се не зна снаћи, те метне преда ме хрпу њемачких књига за младеж. Сједнем и станем сваку књигу помно разгледати, али ниједна није била по мом укусу. Мрзовољно ми изнесе и другу хрпу, али ни ту нијесам могао ништа изабрати. На то он мени рече отре-