Успомене из младости у Хрватској

12 Д-Р ИМБРО ИГЊАТИЈЕВИЋ-ТКАЛАЦ

Стефан Михајловић се пожури, да господину пл. Погледићу одмах одашаље прије понуђену откупну своту и повећа је још за сто дуката. Господин пл. Погледић поново је одбије и запријети Стефану Михајловићу криминалном тужбом због отмице људи. Могуће, да се, међутим, ипак стидио, да одмах наступи као какав западно-индијски власник робова, па да рекламира своје „крштено власништво“ >) а опет могуће без успјеха узвитла прашину око сумњиве ствари, поводом које би изазвао цијело јавно мнијење против себе, јер је кметовима законом било допуштено, да се од кметства откупе и слободно оду. Или је, у другу руку, понуђена свота Стефана Михајловића била толико издашна, да се није могао надати након парнице већему износу, или је, напокон, био у моментаној новчаној неприлици, те је мању али сигурну своту претпостављао тек евентуално већој, и то опет иза неизвјесна процеса. Укратко, послије становитог кочоперења поручи он Стефану Михајловићу, да ће се с њим ипак у миру нагодити. А овај весео, што је сврху постигао, без дуготрајне и парбене процедуре, оде на то одмах господину пл. Погледићу и склопи тај чудни посао, сувише, он му и против свога начела да господи посуђује новаца, позајми 50.000 форинти, а то је у оно доба била већ замашна свота.

· Стефан Михајловић имађаше слабу корист од своје браће. Одрасли су, наиме, као и он, без школа, а у то вријеме били су преодрасли да штогод уче. Зато их је могао употребљавати само као надзиратеље, но да им вољу потакне и узбуди, узимаше их као судионичаре у омањим и лакшим житним спекулацијама. То се дало лако обављати, и послије кратког времена обојица стекоше чедне иметке, те су могли економски независно живјети сами за се.

Још више се занимао Стефан Михајловић за дјецу једнога од браће његове; други брат их није имао. Вриједност образовања сам је на себи најбоље осјетио. И тужио се често, да га недостатак образовања увијек чини овисним од других, који, дашто, неће никада његов интерес сматрати својим. Зато је требало пе-