Успомене из младости у Хрватској

УСПОМЕНЕ ИЗ МЛАДОСТИ У ХРВАТСКОЈ 13

теро његових нећака да нешто честито изуче, па да се узмогну касније корисно снаћи око његова пословања. Та му се жеља бар у толико испунила, што су двојица нећака, Мишко и Јозо, показали вољу за тр-. говину, те одмах послије свршене школе ступили у његову радњу. Остала тројица изаберу друга различна звања, а да се он није противио: Андраш буде свећеник, Иван је учио право и постане адвокат, Јанко пође у сблдате. Осим овога, који је погинуо у вријеме аустријско-француских ратова, све сам ја њих још познавао, па ћу касније о њима приповиједати. Богатство, а уз то припрост начин живота, оштроумност и енергија мога дједа, а нарочито отмица браће његове, учинише га познатим у цијелој земљи. Све хтједе да упозна сељака, који се у неко двадесет година властитом снагом развио у упливна господина трговца.

„Господа“ — а то бијаше племство земаљско, започела су, штоно ријеч, удварати се сељачићу. Он се на очит и поштен начин обогатио и уздигао до поштованог друштвеног положаја, док су они беспосличарили, па се задуживали и све више падали у сиромаштво. Њему су се дивили као чудовишту разумном, пуном практичнога промисла. Господа су пошто пото желила да га имају „међу собом“; наговарали су га, да купи госпоштију, велик аграрни иметак, а будући да је такав посјед био повластицом племића, свјетовали су му, нека се даде нобилитирати. Један му је нудио велик комплекс земљишта на продају, други је хтио у Пешти, трећи у Бечу да му помогну, како да дође до племства, а племениташице фрајле удаваче пронађоше, да је тај готово четрдесетогодишњи човјек веома интересантан и пријазан. Све ове понуде и љубезности одбије Стефан Михајловић уљудно, али и одлучно: све то не пристаје необразовану сељаку као што је он. Племениташ је он већ био с темеља од кућеми то већ по тисуће године, али прилике учинише му оца кметом, па сеи он родио као сељак. Будући да је због својих послова морао становати у граду, он је сељачку одјећу одложио, тешка срца додуше, но није хтио да важи као чудак.

Али да опет навуче племићске хаљине — атилу, ментен,