Успомене из младости у Хрватској

УСПОМЕНЕ ИЗ МЛАДОСТИ У ХРВАТСКОЈ 173

Гетеово, за филозофију Спиноце и Хегела, све то није у мени убило Словена, али му је дало мјерило, да страна душевна дјела цијеним по унутрашњој вриједности, што без тога прилагођавања зацијело не би знао ни могао. Зато сам био и јесам увјерен, да нама Словенима треба за органски развој наших властитих умних сила и за европску афирмацију наше особености — бројно досад врло слабе, — да прерађене европске идеје узмемо као дано непроцјењиво средство образовања и да их прилагодимо нашим потребама. Ако то не можемо, тад су све наше наде о бољој будућности Словенства само празна нада и пјенушење, па би с правом заслужили, да у опћој

|

струји живота европских народа нестанемо без трага |

и гласа.

Како сам непрестано имао у памети само свеукупно Словенство и спас за поједине гране ишчекивао од душевнога развоја његова као органске цјелине, сметнуо сам с ума очиту истину, да се циљ може постићи само непрестаним трудним радом сваког појединог дијела, па нијесам имао право разумијевање за народна културна настојања Словена у Аустрији, а они су заправо били они, који су у мени пробудили народну свијест, јер без Шафарика не би био сазнао о хиљадугодишњем душевном раду Словенства, осим оно неколико напомена, које даје Валер у својој повијести књижевности, а сам их је узео из Шафарикова дјела. Што сам из Волтерова Есеја 0 наравима, и из Гибона научио о хисторији Словена све би то остало само као несувисли комадићи без одличних Шафарикових Словенских старина. То дело, синтезом и оживљавањем свих повјесних врела, до којих се могло доћи у првој трећини нашега стољећа, дало је потпуну слику појединих словенских грана до Х стољећа. Одакле би могао сазнати статистичке податке о свима гранама словенске расе, да није и опет Шафарик у свом дјелу ЛНародопис словенски, иу својој етнографској карти укупне словенске расе дао Европи исказ тада савременога положаја Сло-