Успомене из младости у Хрватској

УСПОМЕНЕ ИЗ МЛАДОСТИ У ХРВАТСКОЈ 177

вјек, веома цијењен пјесник и велик проповједник. Сам Кошут ми је казивао, да је редовито похађао његове · проповиједи, јер је онда још знао словачки. Колар бијаше књижевно, хисториски и богословски опсежно _ образован, да је њему као протестантском богослову, као и Шафарику, било допуштено студирати у свеучилиштима у Јени и Хале; писао је исправно ње: мачки, неупоредиво боље него Чапловић. Политички занимљивији од имена ауторова списа „Хоћемо ли постати Мађари“, јесте случај, да је дозволу за штампу дао један „краљевски цензор књига“. Тај патер Аурел. Херман био је гвардијан фрањевачког самостана у Карловцу; родом из Баварске и човјек врло образован, много више него остала редовничка браћа. Њега се сјећам, јер ме је као дијете обукао у фрањевачку хаљу и благословио. У Карловцу се онда штампао само један велики и један мали календар, пак му његова цензорска служба доиста није задавала много посла, те се не може рећи, да је он онај спис само убрзо прочитао и да није пазио на службена упуства која је влада издала за равнање цензорима. Од те књиге изашле су у мало мјесеци три накладе, и све имају његову дозволу. И тају повијести хрватске књижевности нечувени успјех, најбољи је доказ сензације, коју је књига изазвала. У Пешти је настала наводно паника те се и влада оптуживала, да се криомице уортачила | с писцем ове велеиздајничке књиге, која има дозволу краљевског цензора. Влада је протестовала против ове подвале, па је покушала да се оправда тако, што је смијенила цензора и наредила запљену књиге. Патер Аурел тешко да се је због те „мјере“ ишта растужио, а док се могла спровести конфискација већ је и треће издање било потпуно распачано и код штампара нашла су се само два примјерка, која су била послана краљ. угарском намјесничком вијећу у Будиму као највишој управној области. Тим се за владу ствар ријешила, али није за окупљени сабор“) од 1832. до 1836., који је мислио, да ће увођењем у управу мађарског језика као служ12