Успомене из младости у Хрватској

УСПОМЕНЕ ИЗ МЛАДОСТИ У ХРВАТСКОЈ 179

ико ма само један лист тог очекиваног мајсторског дјела видио или прочитао. Објављивање ове његове намјере било је довољно, да су многи посједници хисториских

рукописа -и дјела о Хрватској, Далмацији, Србији, Угарској итд. одлучили, да ће му то дјелом позајмити, дјелом даровати, и Гај је тим начином стекао библиотеку од 3000 до 4000 свезака, што је његовој радној соби давало потребан „печат“. Родољубни младићи без егоизма и драговољно су понудили будућем повјесничару домовине своју сарадњу. Гај је, међутим, са захвалношћу био одбио њихову патриотску понуду, али је употребио прилику, да те људе придобије себи за пријатеље. Они су били одушевљени младим великим научењаком, који се према њима понашао као с ученицима, а опет у исто вријеме као с пријатељима и многи су му од њих још и онда остали вјерни, кад се нимбус Гајев био већ давно распршио.

Већ сам прије испричао, да суу Хрватској излазиле њемачке новине „Аоташег 2Делшпо“. Не зна се и неће се никад моћи тачно установити, је ли идеја, како је Гај увијек тврдио, никла у ње говој глави, или је то била из глава кругова бечке владе, како су у Пешти мислили; само стоји то, да је Гај објавио намјеру, како жели издавати хрватске новине и да је тим стекао право, да га сматрају зачетником те идеје, коју с одушевљењем прима нарочито родољубива младеж и млађе свећенство. Једне хрватске новине биле су Колумбово јаје. Него, да се идеја оствари биле су потребне двије ствари: на једну, на новчана средства, није нико мислио, иако је на то неко мислио, био је увјерен, да ће родољубне новине од првога броја наћи толико претплатника, да ће се богато исплатити. Друго бијаше дозвола, коју требаше да даде „Краљевско угарско намјесничко вијеће“ у - Будиму. Многи су сумњали, да ће се дозвола добити, но Гај их је умиривао, да је сигуран за своју ствар. Дуго ишчекивана дозвола као да није хтјела приспјети. Напокон стиже одлука, којом се доз-

12: