Успомене из младости у Хрватској

УСПОМЕНЕ ИЗ МЛАДОСТИ У ХРВАТСКОЈ 183.

вацима, Србима и Хрватима. У Пешти су били доста наивни, те су повјеровали овим бечким наклепањима и сматрали Гаја тајним агентом Русије. Но то сум: њичење било је апсолутно погрешно; Гај није никад чмао ни посредних ни непосредних веза с руском владом, нити је икад примио новчану потпору, јер се у Петрограду добро знало, да Гај ради у интересу бечке владе, свјесно или несвјесно. Кад се Гај у Бечу потужио на сумњичења из Пеште, даде му цар Фердинанд драгоцјен. дијамантни прстен „као признање за његове књижевне заслуге“, а тај му је прстен предао бан, барон Влашић, напоменувши, да не зна, за које га је књижевне заслуге добио >)

На угарском државном сабору 1832.—1836. побједоносно је продирала тенденција, да се многим и различним народима насељена угарска држава направи националном мађарском државом, али је имала и кобно наличје, које је Нијемце, Словене и Румуне стављало пред дилему: или изгубити народност или предати своју политичку слободу. Ако буду хтјели, каошто су захтијевали Кошут и гроф Стефан Сечењи, осигурати уставне слободе Угарске од лукавости и пресизања бечкога двора, онда су радили за Мађаре, који су угарску политичку националност за се монополизирали, а остале етничке народности покушавали апсорбирати у мађарску државну идеју. Но ако су хтјели своју етничку народност осигурати према Мађарима, онда су били принуђени да побијају политичка либерална настојања Мађара и да се труде око противприродног савеза с бечком владом. У оба су случаја морали доћи у незгодан положај.

И будући да се није могло изићи из те дилеме, мислили су хрватски родољуби, да је прије свега потребно спасти етничку националност, па када то буде осигурано, да ће се мањим жртвама, а у вези с Мађарима, дати постићи политичка слобода. И тако су Хрвати постали противници Мађара, мада су били политички исто тако либерални као и Кошутове присташе међу Мађарима, и тако су постали недобровољни савезници политички конзервативне