Успомене из младости у Хрватској

УСПОМЕНЕ ИЗ МЛАДОСТИ У ХРВАТСКОЈ 193

тера и Гибона читао о феудалним приликама других народа, по мом мишљењу није се тицало баш ништа наших домаћих прилика, јер су и по мјесту и по, времену биле сасвим различите и да нијесу могле бити за сравњивање. Друкчије је, што сам сада у новинама читао: започео сам, да посматрам по властитој земљи. И то, што сам на том прегледу разабрао, није ми се учинило, да је „најбољи од свих могућих свијетова“.

У Угарској (а тако и у Хрватској) радило се о правној фикцији, коју су сматрали аксиомом: сва је земља државног подручја припадала краљу, који ју је препуштао племству као лено уз оштету, да у рату иде у војску. Само је племство могло као ленски краљев чинилац посједовати земљиште. Тај посјед бијаше несигуран због „предачког права“, јер се током стољећа већ није могло тврдити аподиктичном си-, гурношћу, не би ли могла која фамилија, која је у роду с првим или с којим потоњим посједником, да имадне „старије право“ на становити посјед земљишта. Државни барони, велики жупани, високо свеБенство и високо племство бијаху рођени законодавци, те су сачињавали великашку кућу угарскога "државнога сабора, Мало племство из жупанија слало је за сваку жупанију два заступника у заступничку комору. 49 краљевских слободних градова, — то су градске опћине, које је краљ опскрбио повластицом самоуправе, слали су по једног заступника, но ипак свих 49 заступника имађаше само један једини заједнички глас. Сваки пак комеш туропољски бијаше сам по себи члан хрватскога сабора и угарске заступничке куће. „Јита Митејрана теспогшт Ратанае, Стоанае е! Зјауопае“ прописиваху, да Хрватска има у великашкој кући једнога, а у заступничкој два посланика. Бирао их је хрватски сабор. Они закони, које је створио угарски државни сабор, а краљ их је потврдио, вриједили су у Хрватској само онда, ако им се нијесу противила „Јишга Мштерана“ и ако их је хрватски сабор посебице „инартикулирао“ и објавио. Ова одредба бијаше исходиште свих државо-

13