Успомене из младости у Хрватској

20 Д-Р ИМБРО ИГЊАТИЈЕВИЋ-ТКАЛАЦ

се тамо могло учити. Незнање професора, мањкава приправа, па лијеност и разбијачка страст студената сједињаваху се у прилику, те је оскудна обука била јалова, што је само могла бити. Синови Стефана Михајловића нијесу били изнимка, тим више, што су учење сматрали као муку без сврхе. Врате се послије прописане две године из академије незналице какови су и били, "кад су отишли. Нијесу ваљада намјеравали да свједоџбама гарантирано имање икада у животу практично употребе. Старији син Јозо Стефановић досађивао се у примитивном кућанству свога оца. Свечана униформа једне хусарске пуковније, која је у Хрватској имала тада гарнизон, чини се, да је уобразиљу лијепог младића толико занијела, да хтједе било како постати хусарски часник. Бијаше доба наполеонских ратова, а племство је већ по закону било дужно, да на властити трошак војује на коњу у домобранству. Јози Стефановићу убрзо се дакле могаше жеља остварити. Ступи као поручник у земаљско домобранство, те прошета Загребом, и на коњу и пјешке, одјевен у сјајну хусарску униформу. И прије но што је дошло до ратне године 1809, буде унапријеђен на сатника. На велику његову жалост, није дуго скрасио у новом свом сталишу. Измаче сретно у боју код Ђура, али код вратоломног једног јашења набаса на рудо неких изврнутих кола, те удари о њ прсима, и од тога удара умре послије неколико тједана иза несреће. Млађи син Нацо Стефановић, мој отац, био је остао код свога оца у Карловцу. Па дјед као разборит и радишан човјек није могао мирно да гледа дангубу и левентовање свога сина. Купи му овелико имање близу Карловца да би на том имању сам господарио и тако запао у практичан рад.

Једна од двију кћери Стефана Михајловића умре већ у раној младости; она, која ју је преживјела, Катица, буде послана на одгој Уршулинкама у Грац. То одгојилиште било је тада хрватској аристрокацији узором отмености.')

Стефан Михајловић наставио јеи у оно тешко