Успомене из младости у Хрватској

УСПОМЕНЕ ИЗ МЛАДОСТИ У ХРВАТСКОЈ 41

али не опет тако бурно. Свијет се љутио на Французе, што нијесу отишли по дану уз свирку музике, као за вријеме параде, већ ноћу попут лопова и у. магли, а та срџба искалила се онда тако, што су уредске плоче с француским орлом силом тргане са уредских зграда, па су их онда полупали. Поврх тога провалили су и у слободно-зидарску ложу, која је била смјештена у бившој аустриској топничкој војарни, па су бацали кроз прозор на улицу све декорације и знакове тога реда, све то уз урнебесни смијех, а затим су те ствари биле спаљене на тргу. Начелник Шпорер, који је задње године био мештар, није се усудио да спријечи ту сцену, јер је знао, да аустриска влада неће трпити слободног зидарства““. Племство и свећенство клицало је завршетку француске владавине. Надали су се наиме, да ће дустрија једноставно успоставити 55 дио ате у новодобивеним подручјима Хрватске, да ће угарско законодавство и управу опет обновити, јер — било то добро или не, — на то је свијет био од прије навикнут. Но мјесто те рестаурације увела је Аустрија провисориј, који се састојао у томе, што се тај _ дио Хрватске припојио новом „Краљевству Илирије“ које се опет састојало из Корушке, Крањске, Трш_ канског Приморја и Истре. У том новом „краљевству“ би заведен пријашњи апсолутистички режим тав. аустриских „насљедних земаља“. А то је била управа здепастија, педантнија и шиканознија од француске, а није ни знала за аутономију муниципија, како их је прописивао угарски устав. Али зато се јавише опет по угарском уставу непознате и неугодне таксе за биљеге, за регистрирање, па монопол духана, монопол соли. Народ је викао: „Кад нам већ не дају, да живимо, како смо прије живјели, било је непотребно, што се онда пустило да Французи оду“. У многим котарима сељаштво се побунило, тргало је аустриске двоглаве орлове с плоча на службеним зградама и на продаваоницама духана, палило их, и растјеривало цесарске чиновнике. Разумије се, позвана је у помоћ и војска за смирива-