Успомене из младости у Хрватској

42 Д-Р ИМБРО ИГЊАТИЈЕВИЋ-ТКАЛАЦ

ње, а „ребели“ су одмах суђени по пријеком суду, то јест набрзо састављени, импровизирани суд је "сумарно и без апелације судио на смрт на вјешалима или опет на тешку робију. Но и племство и грађани такођер су мрмљали, али су се мирно понашали, надајући се, да провизориј неће потрајати дуго. Само је клер био за се задовољан, трљајући себи, штоно ријеч, дланове од весеља, јер владало се овако или онако, католичко је свећенство под Аустријом · био опет најповлашћенији сталеж, који је све могао да мотри с миром. -

Гувернер земље зване „Шупзећ- Кгоаџеп“ постао је један генерал, барон Њурковић, кога-су ми цртали као разумна и доброхотна старца. Под његовим заповједништвом у Карловцу били су један дивизиски и један бригадни генерал, пуковник слуњске крајишке пуковније и сви милитерско-бирократски уреди. У Карловцу смјесте за цивилну управу окружну област, а шеф је био стари један аустриски бирократ, Флуг фон Лајденкрон. Онда је био још један окружни суд и финанцијална интендантура с подручним уредима, као што је благајна, порезни уред, биљеговни уред,- уред за регистрирање, управа духанска, солана, царинарница и т. д. Велик број кућа у том малом мјесту имађаше за декорацију аустриске двоглаве орлове, а сељаци би на пролазу, гледајући те знакове, грчили шаке и мрмљали клетве. Једанпут је неки сељак био присутан; кад су извјесили нови уредски знак с двоглавим аустриским орлом, па викне: „Француски је орао имао само један кљун но колико ће овај грабежљивац да с два кљуна пождере — !“ Ову нимало лошу и сатиричну примједбу скупо је испаштао.

Како су по угарском уставу управу аутономних муниципија — опћина и жупанија, — водили бирани чиновници, то се у Хрватској није знало за бирократију, ни за стално чиновништво као касту. А да тако што постоји у свијету, разабрало се први пут кад су у земљу били дошли Французи. Но како су Французи били само шефови управе и правосуђа,