Успомене из младости у Хрватској

УСПОМЕНЕ ИЗ МЛАДОСТИ У ХРВАТСКОЈ 87

ближе и ближе, па се обеселих када сам препознао мога Милтона. Вјерна животиња такође ме је познала, успорила је трк, стаде преда мном и прислони ми: главу на раме. Одведох коња до прве узвисине и попнем му се на леђг. Нијесам могао ухватити улар, па сам морао сићи и улар намјестити. Опет сам сједио на коњу, а.уморно живинче откаса, Не могох друго, но да се препустим његовом водству. Иза неколико часака започех препознавати околицу, па сам се могао већ и снаћи: удаљеност је могла бити по прилици један сат од наше куће. Мој „Милтон“ поново захрза и ја се преплашим, да опет неће одјурити; али није: коњче се очито радовало скорашњој њези и храњењу. Најпосле смо дошли у непосредну близину властелинства.

Јово истрчи преда ме, узе ме с коња и рече: „Сакриј се под свој кревет још прије него ти отац устане иза стола. Необично је срдит и заклео се, да ће те до крви ишибати“. Савјет је био и умјестан и добар, али добар савјет нема увијек успјеха. И слу"жинчад је сва дијелила забринутост мојих родитеља. Пошли су на све стране да ме траже, но вратише се, не нашавши ме, и страх је растао сваке минуте. Тада стари Јово објави радосну вијест, да сам се вратио и по приликама сигурно сакрио, док не јења — само праведни — гњев мога оца. Чим су мој повратак објавили родитељима устао је мој отац иза стола, узео двострук бич за псе и почео ме тражити по цијелој кући. Ја сам се био сакрио иза завинутог

стражњег дијела оног широког талијанског кревета

моје мајке и дрхћући ишчекивао, шта ће сада даље бити. Моја мајка и моје мале сестре погодиле су моје склониште и шаптале су ми, да будем миран. У то бану у спаваоницу и мој отац, псујући и кунући се, да ће ме истући до крви. Мора да му је страшиво држање мојих сестара показало уточиште, гдје сам се сакрио. Приђе кревету и удараше псећом канџијом у шупљину, али ме није могао дохватити, јер је кревет био врло широк. Повикао је, да смјеста морам изићи

напоље, но ја се нијесам ни макнуо. Моја добра