Успомене из младости у Хрватској

86 _ Д-Р ИМБРО ИГЊАТИЈЕВИЋ-ТКАЛАЦ

Весеље због лијепога седла није дуго трајало: започео сам филозофирати о плоту, седлу и стременима, па дођох до закључка, да се добро може јашити и без тих лијепих људских изума, каошто је то чинио и Јанкић, кад је водио коње на напајање. Хтио сам дакле да јашем на незаузданом и неоседланом коњу. Сваког сам се дана у том вјежбао. Ишло је добро. Јашио сам и даље напоље. Мој коњ љубимац бјеше прекрасан ждријебац, бијелац најплеменитијих облика, висок 16 педаља, ватрен али опет и доброћудан и управљив. Једнога су дана у нашој шуми сјекли дрво. Мој отац је онамо био одјашио, но мени није допустио да га пратим, јер се чинило, да ће падати киша. Но и ја сам хтио видјети тај посао. Изведем коња за улар из стаје до ријеке, попнем се с једног насипа на њ без седла, и одкасамо весело до шуме. Коњ је, чини се, био задовољан са својим лаганим теретом. Хрзао је и брецао се стражњим ногама. Могло је бити око пола сата, откад сам јашио, када наједном нахрупи велика олуја, громови и муње, а ја насред поља и нигдје куће ни кућишта. У то удари страшан гром, коњ се брецне, а ја сам му се још само могао за врат ухватити, кад наједном започе киша као из кабла. Киша је лијевала тако јако, да су потоци цурили. Нијесам могао ни педаљ далеко видјети, а нијесам знао ни гдје сам. Кад је ударио други гром, пропне се коњ толико у пропањ, да сам пао, а коњ као бјесан одлети. Лежао сам омамљен. Колико је то трајало, не знам, но кад сам се од тога пада опоравио, није више падала киша, а блиједи сунчани траци пробијали су жућкасте облаке: могло је бити неколико сати иза поднева. То је била ситуација нимало угодна, ни подесна за једно дијете. Устанем из каљуже, нијесам осјећао болова, те се покушах снаћи Него, крај ми се учинио сасвим непознат и нијесам знао којим правцем да ударим преко засијаних поља. Тешко ми је било при срдашцу. А истом, нађем ли пут кући, што ме онда чека! Плакао сам горке сузе и нијесам могао да се макнем с мјеста.

У том чујем галоп-топотање једнога коња, све

~