Успомене из младости у Хрватској

УСПОМЕНЕ ИЗ МЛАДОСТИ У ХРВАТСКОЈ 95

зузданим смијехом. Неко повиче: „Тјешите се, драга госпо, и други не раде боље неголи што ради Андраш, а онда, то су све само старе приповијести. Дашто, кад би Вам сада у кућу донијели новорођенче, па рекли да је његово, е, онда, дакако, дакако“. — Нови прасак смијеха запријечи ми да чујем, шта је тјешитељ даље говорио. „Престани, молим те, с тим твојим тјешењима без користи“, — повикао је у то и други неки гост, — „у кревету ће се они опет помирити. Ми други радимо исто“. Напише здравицу у част госпе и она се била потпуно примирила""). Моја мајка запита за новога бискупа. Није га још познавала, премда је он већ пар година био загребачки митрополит. Господа духовници, који су са толико обзира и разумијевања попратили случај стрица Андраша, узеше бискупа у оштар претрес, па мојој матери исприповједише с великим задовољством сву шкандалозну хронику загребачкога бискупскога града. Онда ја, наравно, нијесам свега разумио, што сам чуо, него вежући у мислима с оним, штосам сазнао у каснијим годинама, постао ми је и први приказ сасвим разумљив.

Послије смрти бискупа Максимилијана пл. Врховца) постаде му насљедником Александар Алаговић. о“) Врховац је био особит љубимац цара Јосифа П,, те је врло млад засио на загребачку бискупску столицу, за коју су се у оно доба веома грабили јер је била богато дотирана. Попут свога предшасника био је и бискуп Алаговић интелигентан, толерантан и свјетски човјек. Дошао је у Загреб са женом и дјецом. Номинални супруг те бискупске даме био је неки бискупски чиновник, који се у ту улогу био већ уживио. Госпођу је сав свијет називао бишкупицом. Син бискупов бјеше лијеп, образован, а врло пријазан млади беспосличар. Двије кћери бискупове биле су лијепе кокетне дјевојке, које су свим загребачким младићима главе завртјеле. Једна се касније удала за једног врсног лијечника, друга пак за адвоката. Много су им се дивили због њихове љепоте,